O projektu

Ocrtavanja ženske istorije srpskog dizajna i razmatranje pozicije žena u profesionalnim krugovima u Srbiji predstavlja jedan od ciljeva ovog projekta. Ova tema je zapostavljena i u feminističkim krugovima, a ovim radom mogu se pokrenuti i dalja istraživanja o položaju žena u kreativnim industrijama. Ideja je da se na samom kraju istraživanja napravi baza podataka sa biografijama, intervjuima i radovima žena u primenjenoj grafici, koja bi bila dostupna svima.

U pripremi i istraživanju ovog rada naišla sam na nekoliko prepreka. Osnovna i najvažnija je ta da su dizajnerke skoro nepoznate našoj istoriji dizajna. Ta prepreka je istovremeno,i jedan od razloga poduzimanja ovakvog istraživanja.U procesu prikupljanja podataka, prelistavajući kataloge Majskih izložbi ULUPUDS-a, GRIFONA, zbornika FPU i drugih dizajnerskih škola, uspela sam da sastavim podužu listu imena žena koje su delovale u primenjenoj grafici na prostoru Srbije. Nažalost, uspela sam da nađem jako ograničen obim informacija.

Drugi problem na koji sam naišla jeste problem selekcije. Na koji način izabrati one „najbolje“ kada nema dovoljno informacija koje bi omogućile sprovođenje adekvatne selekcije? Sa druge strane, estetički i teorijski govoreći, nije lako – ako je uopšte moguće – utvrditi šta bi teorijski sačinjavalo dobar dizajn, budući da je u njegovoj analizi potrebno uposliti različite umetničke pristupe, funkciju dizajna, kao interpretativne, estetičke ili političke okvire onoga ko umetnost tumači. Danas dizajneri i dizajnerke stvaraju projekte koji su ranije bili nezamislivi i koji možda ne prate ustaljena „pravila zanata“  koja su ustanovljena i menjana u različitim vremenskim periodima. Odnosno – niti se današnji dizajn može porediti sa starijim kriterijumima, niti se radovi iz prethodnih decenija mogu sameravati sa načinom na kojim se dizajnom bavimo danas. Ako bih se vodila brojem projekata koje je neka dizajnerka imala tokom svoje karijere, to bi isto bilo nepravedno jer kvantitet i kvalitet ne moraju da korelišu, niti da se poklapaju.

Zbog svega ovoga, počela sam od onog osnovnog. Katalozi izložbi ULUPUDS-a, GRIFONA, Grafičkog kolektiva,  Zlatnog pera i drugih institucija i nagrada, poslužili su kao osnova istraživanja. Imena dobitnika nagrada bila su polazna tačka. Odabir dizajnerki za intervju je urađen je na osnovu dostupnog materijala, iz spomenutih kataloga.

U prethodnih nekoliko decenija, nije se menjao samo dizajn, već su se menjale i društvene okolnosti u kojima se dizajnerke i dizajneri njime bave. Njihov život je često bio određen i njihovom ulogom kao majke zbog čega su vrlo često zapostavljale karijeru. Danas su uloge manje definisane, ali broj poznatih dizajnerki je i dalje mali.

Istorijski okvir koji ovaj rad obuhvata je početak XX veka do danas, sa fokusom  na period od pedesetih godina do danas. Od tada postoje jasniji okviri za njegovo ispitivanje, ali oni ne znače i ujedno potpuno jasne okvire jer sam razvoj profesije utiče na pomeranje njenih granica.

Ideja za ovaj projekat nastala je u momentu kada sam, razgovarajući sa kolegama, shvatila da niko ne može da navede dizajnerku sa ovih prostora koja trenutno nije aktivna u svom poslu, i to je za mene bilo poražavajuće. Istraživajući, naišla sam na  “Women in graphic design” dugogodišnji projekat Džulije Mir i Gerde Bruer koji se bavi upravo ovom temom, kao i hrvatski projekat Dizajnerice koji se bavi malo širom tematikom. Ova dva projekta poslužili su mi kao uzor i inspiracija. Odlučila sam da skupim što više podataka I napravim bazu koja će moći da bude makar osnova za dalja istraživanja I analize, ali I podsticaj dizajnerkama svih generacija.  Rad dizajnerki nije manje bitan od kolega, ali prostor koji mu je posvećen je zanemarljiv i ovaj rad je pokušaj da ta praksa počne polako da se menja.

Nakon prelistavanja brojnih kataloga, zbornika fakulteta, literature o istoriji polažaja žene na prostoru Srbije u periodu koji ovaj rad obuhvata, donela sam zaključak da su imale jednake mogućnosti za obrazovanje, da su bile podjednako uspešne u svojim karijerama kao njihove kolege, ali da je prostor koji im je posvećen u istoriji dizajna, koja je već sama po sebi zapostavljena kao oblast u istoriji umetnosti kod nas, mnogo manji.

Nepravde koje su se već desile ne mogu biti ispravljene,ali ono što možemo da uradimo jeste da pričamo o tome. Jedan od glavnih problema jeste neinformisanost. Bitno je pokazati da su mogućnosti postajale i ranije, dizajnerke su dobijale priznanja, bile su uspešne. Problem vidljivosti možemo da rešimo sada, a to može da bude podsticaj i drugim ženama. Neravnoteža koja postoji se može ispraviti stalnom edukacijom i razgovorima na ovu temu. Danas postoji mnogo više mogućnosti za to nego pre pedeset godina – internet, veći broj galerija i muzeja i  sve veći broj konferencija na temu dizajna u svetu, kao i kod nas. Izgovora ima manje. Ovo naravno nije samo problem žena – problem je jednakosti, što uključuje i muškarce. Na kraju se sve svodi na posao, znanje i talenat i samo te stvari bi trebalo da budu bitne.

U download sekciji sajta možete da preuzmete elektronsku verziju sa svim podacima do sada, koja će, nadam se, vremenom biti dopunjena.

Ukoliko imate predloge, dodatne informacije ili sugestije, možete ih poslati na info@dizajnerke.rs

Olivera Miletić