Jana Vuković

Jana Vuković se bavi ilustracijom i grafičkim dizajnom. Na velikom broju projekata učestvovala je kao saradnik, pokretač i idejni tvorac.

“U školi nije naučila da se povinuje većini, pa tako često upada u nevolje: kako emotivne, tako i kreativne. Posledica toga je izrazita osetljivost i briga o svakoj povučenoj liniji koje zbog toga odišu njenim senzibilitetom, snažnom emocijom bez obzira na to koliko su svedene. Njen rad postao je prepoznatljiv kada je odlučila da se otrese svih suvišnih boja i linija, pa je trenutno nešto sasvim blizu minimalizma. Sasvim blizu, jer minimalizam nije okvir u kome radi, nego rezultat posvećenosti.”

Kako ste odlučili da se bavite dizajnom i šta vas je privuklo?

Mislim da sam se jednostavno jednog dana sasvim slučajno našla u tome i počela sam samo da se igram. I dalje se igram i istražujem, učim, isprobavam, dosta grešim, ali uživam i radujem se svakoj novoj liniji, crtici, tački… Verovatno me taj nagon ka pomeranju i ispitivanju sopstvenih granica i dalje čvrsto drži tu. U stvari, nije čvrsto, nego naprotiv, pre bih rekla da me uopšte ništa ni ne drži i da je to možda razlog zbog sam i dalje tu 🙂 Tako nekako…

Ko su vam bili uzori? Ko je najviše uticao na vas?

Khm. Ne znam. Verovatno svi i sve. Oko mene i u meni.

Da li se sećate koji je bio prvi posao/ projekat koji ste dobili?

Sećam se. Korice za knjigu Cuantos Azules de Adriana. Priča o pužu, patuljcima i nekoj princezi sa jagodama. To je bio ceo brif, jer ništa više nisu znali da prevedu na engleski. A, da, i da je za decu.

Koji projekat Vam je bio omiljeni i zašto?

Omiljeni projekat mi je onaj sledeći koje me čeka… koji će da me malčice (ili malčice više) pomeri iz ušuškanosti i natera da preispitam svoje sposobnosti, strahove, ideje i maštanja. Onaj iz kog ću još nešto da naučim. I onda opet onaj sledeći posle njega. I onaj posle tog sledećeg…

Kako izgleda vaš kreativni proces?

Ponekad izgleda haotično, ponekad ga nema uopšte. Ponekad je težak i traje, a ponekad se samo pojavi i mahne. Nekad me prati danima, a nekad neće ni da me poseti.

Ali uglavnom kreće sa crtanjem slova. I onda se sve ostalo nekako namesti.

Pokrenuli ste sajt “HoćuDaIzdamKnjigu” koji spaja autore sa lektorima, izdavačima i grafičarima. Kako ste došli na tu ideju?

To je bilo jednog dana kada smo Sanja Savić i ja tražile izdavača za njenu drugu knjigu. Mnogo je lakše nešto realizovati ako se ideja predstavi kroz neku vrstu projekta. Pa smo tako pokrenule celu priču sa tim projektom HdIK – sve smo radili volonterski, priključilo nam se mnogo ljudi, izdali smo tri knjige, i sada je to sve u stanju mirovanja… Dok ne dođe neki novi talas energije. Možda uskoro 🙂

      

Pored grafičkog dizajna i ilustracije bavite se i fotografijom i animacijom. Da li mislite da dizajneri inače treba da istražuju druge forme umetnosti?

Mislim da svako treba da istražuje (ili ne istražuje) ono što ga golica i kopka. Možda su to druge forme umetnosti, možda je to okopavanje bašte, a možda samo besciljno lutanje kroz život. Sve je dopušteno i dozvoljeno.

Šta smatrate najbitnijim momentom u karijeri?

Saznanje da ja to nešto mogu. Kada se to prelomilo, sve ostalo je bilo logično i jasno.

Koliko ste poznavali istoriju dizajna uopšte kada ste počeli da studirate i da li mislite da je studenti I mladi dizajneri danas dovoljno poznaju?

Nisam je poznavala. Trebalo bi da se više bavimo ovim.

Da li ste tokom studiranja imali priliku da naučite nešto o ženama u dizajnu  kod nas i u inostranstvu?

Nisam.

Istraživajući za ovaj projekat, prelistavajući kataloge izložbi i zbornike FPU, naišla sam na dosta imena, ali malo podataka o dizajnerkama kod nas. Smatrate li  da se o ženama koje su bile deo dizajnerske scene na ovom prostoru dovoljno zna?

Na našim prostorima se malo zna o dizajnu uopšte.

Da li ste ikada bili diskriminisani, u poslu kojim se bavite, zbog toga što ste žena? Da li ste nailazili na nerazumevanje?

Mislim da nisam. Nekako odbijam da verujem da to i dalje postoji.

Da li ste ikad bili prinuđeni da se odreknete nečeg iz privatnog života zarad napredovanja u karijeri?

Ne znam sa koje strane da načnem ovo pitanje 🙂
Ne smatram da imam karijeru, niti napredovanje u istoj. Osim tog ličnog napredovanja. Nekako postaješ skromniji i sve što želiš je da što više stvaraš. Rekla da ja samo živim to što volim da radim. I radim to što živim. U paketu. U jednom.  

Da li mislite da dizajn može da bude rodno određen? Da li postoje određeni domeni dizajna koji su rezervisani za muškarce ili žene? Da li su se rodni odnosi I stereotipi manifestovali u dizajnu ranije?

Nisam razmišljala o ovom. Ne bih rekla da je pripadnost nekom polu nužno bitna u bilo kojoj oblasti. Tj. bar ne bi trebalo da jeste. Danas. Više.

Da li postoje žene koje su delovale u oblasti primenjene grafike (grafički dizajn, ilustracija, tipografija, itd.) kod nas, koje smatrate da je bitno spomenuti?

Milena Pavlović Barili i Ljubica Cuca Sokić

Više radova možete pogledati na zvaničnom sajtu autorke