Dragana Nikolić

Dragana Nikolić je diplomirala 2005. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na smeru Grafički dizajn. Danas živi i radi u Beogradu kao dizajnerka i ilustratorka, uglavnom iz oblasti kulture i izdavaštva. Art direktor je izdavačke kuće Treći Trg i Beogradskog festivala poezije.

Dobitnica je brojnih nagrada među kojima je i Zlatno pero 2005. godine. Imala je više samostalnih izložbi  Beogradu, a u periodu od 2004. do danas učestvovala je na brojnim festivalima i grupnim izložbama u Srbiji, ali i inostranstvu.

Pored grafičkog dizajna i ilustracije, piše poeziju i bavi se eksperimentalnim filmom.

Kako ste odlučili da se bavite dizajnom i šta vas je privuklo?

Odabrala sam smer dizajna grafike u srednjoj Umetničkoj školi, iako nisam baš znala šta to sve podrazumeva. Najviše me je privuklo što mogu da radim dizajn i ilustraciju knjiga. Meni su zapravo knjige bile prvi kontakt sa dizajnom, najupečatljiviji: dečje slikovnice, stari tvrdi povezi sa zlatotiskom iz perioda bivše Jugoslavije, kompleti, sabrana dela. Dopada mi se to što mogu vizuelno da komuniciram i da to bude dostupno ljudima. Kao dizajner knjiga, ovo što ja radim vidim kao neku vrstu dijaloga sa autorom, vizuelni odgovor na ono što pročitam.

Ko su vam bili uzori? Ko je najviše uticao na vas?

Ima ih puno, najviše su uticali autentični ljudi koji su uspeli da ostanu svoji i prepoznatljivi tokom svoje karijere. Pamtim kako je Bole Miloradović potpisivao svoj rad: “Lepotom knjige bavio se Bole Miloradović”. Ali nisu uticali samo dizajneri i vizuelni umetnici, već i pisci, reditelji, prijatelji..

Da li se sećate koji je bio prvi posao/ projekat koji ste dobili?

Da, maturski rad u srednjoj je bio dizajn i ilustracije za knjigu “Propovedanje ljubavi” Branka Miljkovića koja je objavljena u Nišu, za jednog od mojih omiljenih pesnika.

Koji projekat Vam je bio omiljeni I zašto?

Pesnička edicija “Trgni se! Poezija!”. Izvedena je sasvim kako sam želela, a izdavačka kuća Treći Trg me je podržala u tome. Uglavnom većina stvari koje radim za Treći Trg mi je nešto što osećam kao svoje.

Kako izgleda vaš kreativni proces?

Prilično haotično. Istraživanje, razmišljanje, prikupljanje materijala, pokušaji, ne nužno tim redom. Ponekad se dešava da zatvorim oči i vidim neku knjigu ili plakat kako izgleda, i onda samo pokušavam da to izvedem.

Pored grafičkog dizajna I ilustracije, bavite se i video artom. Kada ste krenuli da se interesujete za ovu formu umetnosti i zašto?

Sve je povezano. Dizajnom sam počela da se bavim jer mi se dopada spoj pisane reči i vizuelne umetnosti, a ovo je samo produžetak. Pošto i sama pišem, htela sam to da predstavim u formi video rada, jer mi je to bilo lakše nego da izadjem na scenu i čitam, a kasnije sam počela da radim i za svoje prijatelje pesnike i u saradnji sa njima. Kroz video čini mi se da potpunije uspevam da se izrazim, ponekad mi je neophodno kao vrsta ventila, kad drugačiji način ne postoji.

Da li mislite da dizajneri inače treba da istražuju druge forme umetnosti, umesto da se fokusiraju isključivo samo na grafički dizajn?

Da. Mislim da je neophodno.

Šta smatrate najbitnijim momentom u karijeri?

Kada sam shvatila da dizajner mora da bude svestan i odgovoran za ono što radi, da je dizajn vrsta aktivizma.

Koliko ste poznavali istoriju dizajna uopšte kada ste počeli da studirate I da li mislite da je studenti I mladi dizajneri danas dovoljno poznaju?

Poznavala sam vrlo površno, i mislim da fali više toga u obrazovanju.

Da li ste tokom studiranja imali priliku da naučite nešto o ženama u dizajnu kod nas I u inostranstvu?

Ne. Ali jesam istraživala sama. Sećam se da je bilo jedno predavanje na BDW, i neko je pitao da li možete da navedete 10 žena dizajnera. I to je me je navelo da se zapitam…

Istraživajući za ovaj projekat, prelistavajući kataloge izložbi I zbornike FPU, naišla sam na dosta imena, ali malo podataka o dizajnerkama kod nas. Smatrate li  da se o ženama koje su bile deo dizajnerske scene na ovom prostoru dovoljno zna?

Mislim da ne. Mislim da nema dovoljno publikacija, izložbi o tome.

Da li ste ikada bili diskriminisani, u poslu kojim se bavite, zbog toga što ste žena? Da li ste nailazili na nerazumevanje?

Da.

Da li ste ikad bili prinuđeni da se odreknete nečeg iz privatnog života zarad napredovanja u karijeri?

Hm, ne znam kako bih shvatila to – napredovanje. Promenila sam više firmi, radila sam kao freelancer. Napredovanje je u mom slučaju samo lična stvar, spiritualna. Da bih uspela da završim posao, dnevni i sa strane, kakva mi je trenutna situacija, odričem se izlazaka, druženja, spavanja, zapravo, neke se stvari odriču mene. A grafički dizajneri su, kako negde piše, i jedno od zanimanja za stidljive, introvertne osobe..

Da li mislite da dizajn može da bude rodno određen? Da li postoje određeni domeni dizajna koji su rezervisani za muškarce ili žene? Da li su se rodni odnosi i stereotipi manifestovali u dizajnu ranije?

Mislim da ne. Nisam dovoljno upućena što se tiče drugog pitanja.

Da li postoje žene koje su delovale u oblasti primenjene grafike (grafički dizajn, ilustracija, tipografija, itd.) kod nas, koje smatrate da je bitno spomenuti?

Milena Pavlović Barilli, Ida Ćirić, Saveta Mašić, Jana Oršolić, Olivera Batajić, Olivera Stojadinović, Monika Lang, Jana Vuković, Vesna Pešić, Jovana Budošan…

Više radova možete pogledati na zvaničnom sajtu autorke.