Sanja Rudić

Sanja Rudić je rođena u Beogradu 1968. godine. Posle završene Škole za industrijsko obrazovanje, upisuje Fakultet primenjenih umetnosti 1991. na odseku grafike i knjige kod Bogdana Kršića, Branislava Makeša i Dušana Petričića. Pored toga što je bila profesor grafičkog dizajna u Dizajnerskoj školi, od devedesetih je bila angažovana u najvećim agencijama u Beogradu – Spectra, Ogivly & Mather, Saatchi & Saatchi, McCann-Erickson (u Beogradu i Atini). Godine 1999. dobila je međunarodno priznanje, Epica. Tokom svoje karijere radila je sa brojnim klijentima među kojima su Bitef, Doncafe, Opel, Nestle, Duga, Darkwood Dub, itd.

Devedesetih godina u Srbiji pojava ličnih računara imala je veliki uticaj na dizajn. Ono što je karakteristično za ovaj period jeste velik broj dizajnerki koje su bile aktivne. Među njima je bila i Sanja Rudić.

„Sanja Rudić pripada generaciji koja je doživela taj sudar klasične dizajnerske postavke i škole sa novim mogućnostima i instant rešenjima koji su na jedan poetski način dozvoljavali kompjuteri. Cinizam koji provejava kroz njene radove karakteriše vreme u kom su nastali i pruža uvid u složenost poruke na njenim posterima koja ide dalje od jednostavnog obraćanja i podsećanja na proizvod“[1]

Slobodan Jovanović, u monografijii, između ostalog ističe i koliko je vreme u kojem je stvarala imalo uticaja na njen rad. Ratovi i čudna društvena atmosfera su ostavile trag u njenim projektima.

 

Bitno je istaći njene plakate za Bitef. Nakon raskida dugogodišnje saradnje sa Slobodanom i Savetom Mašić, Nenad Prokić, tadašnji direktor Bitef teatra, odlučuje se za saradnju sa drugim dizajnerima i agencijama. Tri godine za redom od 1998. do 2000. plakat i ostale materijale, dizajnirala je upravo Sanja. Ona je zadržala fotografiju kao tehniku karakterističnu za Mašićeve plakate, ali je sa druge strane odstupila od toga da plakat nema veze sa naslovom. Plakat za 33. Bitef je zapravo možda jedini imao vezu. Tema je bila „Mit i ništavilo“. Na plakatu je bio Mao Cedung napravljen od sapuna, „dakle mit koji će nestati kao svaki sapun kakvim god je autoritarnim kalupom pravljen“ [2]. Čak je i sam Slobodan Mašić pohvalio ovaj plakat.

Preminula je 2006. godine.

 

[1]  Slobodan Jovanović, monografija Sanja Rudić 1968-2006., Mirjana Đorđević-Thaler, Maja Rudić, Borivoj Gerzić, Beograd 2011.
[2]  Jovan Ćirilov, monografija Sanja Rudić 1968-2006., Mirjana Đorđević-Thaler, Maja Rudić, Borivoj Gerzić, str 28. Beograd 2011.