Monika Lang

Monika Lang je rođena u Somboru 1978. godine. Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, diplomiorala je na katedri Grafika knjige. Jedan je od osnivača dizajnerske grupe Turbosutra, nastale 2006. godine. Od 2011. godine radi kao docent na Fakultetu za umetnost i dizajn Univerziteta Džon Nezbit u Beogradu. Kao ilustratorka i grafička dizajnerka, uglavnom radi na projektima iz oblasti kulture.

Kako ste odlučili da se bavite dizajnom  i šta Vas je privuklo? 

To se formiralo godinama. Još u osnovnoj školi sam nekim drugarima iz razreda crtala radove iz likovnog 🙂 Iako je u nastavnom programu likovna kultura shvatana kao prilično opušten predmet, (u odnosu na ove “ozbiljne”, nastavnici i profesori podržavali su i isticali moj talenat pa je i to naravno doprinosilo nekoj samouverenosti u sopstveni rad – hvala im na tome. Uvek sam mnogo čitala i živo vizualizovala likove i scenografiju tih priča, pa ih i crtala. Moji roditelji su istoričarka umetnosti i arhitekta, pa sam literaturom iz svih mogućih kreativnih oblasti okružena praktično od rođenja, ali niko me nije posebno usmeravao ka tome, spontano su stvari išle u tom pravcu da su studije ilustracije bile ono što se meni samoj činilo kao jedini prirodan izbor, i činjenica da takav odsek uopšte postoji bio je ispunjenje snova. (Prvo sam doduše upisala i tri godine studirala istoriju umetnosti, jer sam se plašila i da pokušam da konkurišem na FPU, ali posle sam shvatila da to tako neće ići i srećom upisala primenjenu iz prve).

 

 

Ko su Vam bili uzori? Ko je najviše uticao na Vas?

Uzora imam mnogo, a u isto vreme teško mi je da istaknem nekoga ko je izvršio najveći uticaj. Naročito danas kada preko Behance-a, Pinteresta i sličnih sajtova svaki dan mogu da vidim jako mnogo kvalitetnog vizuelnog sadržaja. Prvi umetnici čiji rad mi je značio su Paul Klee, Franz Marc, Kandinsky… Volim Caldera i Matissea, no direktno u mom radu ne znam koliko su vidljivi uticaji tih uzora… u jednom tekstu je autorka stil mog postera uporedila sa Matisse-ovim kolažima, što je svakako bio divan kompliment, iako ne znam da li sam dorasla takvom poređenju… jednostavno njihova dela me ispunjavaju radošću. Imena iz struke sam tek kasnije upoznala, za vreme studija.

Da li se sećate koji je bio prvi posao/ projekat koji ste dobili?

Mislim da je to bio logo za jednu lokalnu radio stanicu pod imenom “Planeta” (radi se o Apatinu, odakle sam), dobila sam i neki mali honorar za to, a oni su štampali rokovnike, hemijske sa mojim logom, i bila sam jako ponosna zbog toga! To je bilo negde na početku mojih studija. I sada kada pogledam taj logo, posle skoro 20 godina, mislim da nije loše ispao.

Koji projekat Vam je bio omiljeni i zašto?

Volim da radim ilustracije za časopis “Elementi”, Centra za promociju nauke – teme su zanimljive, a komunikacija među nama je stvarno dobra. Zapravo sada su u toku dva-tri projekta koja imaju potencijal da mi postanu omiljeni (bar u dosadašnjem radu), ali o njima još ne smem da pričam.

Kako izgleda Vaš kreativni proces?

Čim dobijem zadatak, praktično istog trenutka počinjem u glavi da rešaVam problem. Najčešće se dosta brzo javi jedna inicijalna ideja koju onda skiciram i razrađujem… posle nastaju alternative i varijacije, ali često ispada da je prvo rešenje najbolje. To je ponekad iscrpljujuće kada paralelno radim na više projekata (što je najčešće i slučaj), jer jednostavno nisam u stanju mentalno da odložim rešavanje narednog zadatka dok ne završim tekući… ali srećom do sada mi se baš retko desio veći promašaj.

Šta smatrate najbitnijim momentom u karijeri?

Zapravo u poslednje vreme je počelo da se dešava to da me kontaktiraju neki super klijenti i ljudi sa kojima sam imala želju da sarađujem, zbog toga što im se dopada moj dosadašnji rad. Jako je lepo kada dođete do tog trenutka u karijeri… ali može naravno to još i mnogo bolje.

Koliko ste poznavali istoriju dizajna uopšte kada ste počeli da studirate i da li mislite da je studenti i mladi dizajneri danas dovoljno poznaju?

Dosta slabo, a mi zapravo za vreme celog školovanja nismo ni izučavali istoriju dizajna, tako da ni tu nismo saznali mnogo više, sem onoga što smo sami istraživali i proučavali. Kao predmet imali smo samo istoriju umetnosti… koja je naravno neophodna, ali ne i dovoljna. Sada je koliko vidim malo bolja situacija, postoji predmet istorija dizajna na fakultetu, mada imam utisak da su mladi i dalje dosta slabo upućeni u tu temu.

Da li ste tokom studiranja imali priliku da naučite nešto o ženama u dizajnu?

Praktično uopšte. Kao što sam već pomenula, generalno nismo učili istoriju dizajna na fakultetu, pa tako ni o ženama u ovom polju.

Istraživajući za ovaj projekat, prelistavajući kataloge izložbi i zbornike FPU, naišla sam na dosta imena, ali malo podataka o dizajnerkama u Srbiji. Smatrate li da se o ženama koje su bile deo dizajnerske scene na ovom prostoru dovoljno zna?

Definitivno ne. Uopšte je dizajn, grafički i svaki drugi, sa ovih prostora za sada slabo dokumentovan i sistematizovan. Ovakvi projekti su dobar način da se ta baza konačno obradi i istraži.

 

 

Da li ste ikada bili diskriminisani u poslu kojim se bavite, zbog toga što ste žena? Da li ste nailazili na nerazumevanje?

Ne bih baš upotrebila reč diskriminacija. Neki put sam imala osećaj da me potencijalni klijent ili štampar ne shvata dovoljno ozbiljno, delom jer sam žena, dodatno jer sam freelancer, ali uglavnom u tim slučajevima nije ni dolazilo do dalje saradnje. Mislim da su zbog toga oni na gubitku više nego ja. Ništa dramatičnije od toga.

Da li ste ikad bili prinuđeni da se odreknete nečeg iz privatnog života zarad napredovanja u karijeri? 

Mnogo vremena koje sam provela radeći na uštrb nekog “zasluženog” slobodnog vremena, u svako doba dana i noći, vikendima… samo  da bi neki projekat bio završen na vreme. Ranije mi to nije ni padalo previše teško, sem nekih ekstremnih epizoda kada bi katalog trebao da se prelomi za jednu noć i slično… ali sada, posle više od decenije rada, mislim da bi klijenti  morali da poštuju bar vikend.

 

Da li mislite da dizajn može da bude rodno određen? Da li postoje određeni domeni dizajna koji su rezervisani za muškarce ili žene? Da li su se rodni odnosi i stereotipi manifestovali u dizajnu ranije?

Ja ga tako ne doživljaVam. Svakako u stilu rada može da postoji “ženstvena” crta – to naravno zavisi i od osobe i od projekta, ali nikako ne bih mogla da odredim poseban domen koji je rezervisan za određeni pol. Takođe mi se ne čini da su ranije rodni stereotipi sprečavali žene koje su bile dovoljno jake da rade u bilo kojoj od kreativnih oblasti. Jedan od problema je što je njihov rad jako slabo dokumentovan, mnogo manje nego muških kolega. S druge strane generalno su žene u tom patrijarhalnom društvu do pre koju deceniju bile “zadužene” za kućanske poslove i porodicu, tako da verujem da je i mnoge nesuđene dizajnerke zadesila ta sudbina.

Da li postoje žene koje su delovale u oblasti primenjene grafike u Srbiji, koje smatrate da je bitno spomenuti?

Naravno, ima sjajnih žena koje rade značajne stvari u oblasti primenjene grafike i edukacije o istoj,  mada moram priznati da lakše mogu da govorim o savremenicama koje i sama poznajem, nego o ranijim periodima.

Više radova možete pogledati na zvaničnom sajtu autorke i Behance profilu.