Ida Ćirić

Ida Ćirić je rođena 3. marta 1932. godine u Beogradu kao Ivanka Vučković. Svoje pravo ime nije volela, pa se još kao mala prekrstila u Ida po Anderesenovoj priči „Cveće male Ide”. Odrasla je u obrazovanoj porodici, uvek okružena knjigama. Posle završene Škole za primenjenu umetnost, upisuje novootvorenu Akademiju primenjenih umetnosti. Na Akademiji je sarađivala i družila se sa značajnim imenima tadašnje umetničke scene kao što su Stjepan Fileki, Bosiljkom Kićevac, Bogdanom Kršićem itd. Sa kolegom sa klase, Milošem Ćirićem, odmah posle diplomiranja stupa u brak.

Prve ilustracije, nakom diplomiranja na Akademiji, stvorila je za knjigu svoje majke Slavke Vučković „Pokretne igre za predškolsku decu” 1957. godine. Ovde se prvi put pojavljuju figure dece u igri, ali tek u kasnijim radovima ona će imati svoj svedeni, prepoznatljivi stil. Tokom svoje karijere ilustrovala je dečije knjige, udžbenike, lektire, itd. Možda su najpoznatije ilustracije za „Devojka cara nadmudrila“, za koju je dobila značajna priznanja; „Ko umije, njemu dvije“, „Zmajeva pevanija“, „Hajduci“ Branislava Nušića za koju je dobila nagradu Akademije primenjenih umetnosti na Oktobarskom salonu 1973. godine, „Čitanka godišnjih doba“ Dobrice Erića, „Alisa u zemlji čuda“ itd. Knjige koje je Ida ilustrovala prevođene su na nemački, albanski, slovenački i mađarski jezik. Bitno je i spomenuti da je tri puta bila dobitnica plakete na izložbi ilustracija Zlatno pero Beograda.

 

U predgovoru za samostalnu izložbu ilustracija, Sveta Lukić njen rad opisuje kao primer kreativnog ilustratora čiji je stil oslobođen poslušništva bilo koje vrste.

Godine 1956, zajedno sa suprugom Milošem, radi marke za PTT Beograd: povodom borbe protiv TBC-a, jubileja Deset godina narodne tehnike i Olimpijskih igara. Šezdesetih godina radila je na izradi kutije za pakovanje obuće i projektovala dopisne karte. „Tada dolazi u njenom stvaralaštvu do stilske orijentacije ka tekovinama poznog modernizma“. [1] U ovom periodu formu svodi na geometrijski oblik, koristi jak kolorit i svega nekoliko poteza četkicom. Veliki uticaj na njen rad u ovom periodu imao je Miloš Ćirić koji je ilustraciju sveo na „informativnu činjenicu“.

Sedamdesetih godina veliki broj njenih ilustracija izlazi u Poletarcu. Tada je počela da koristi različite tehnike, ali je u jedno i tada formirala svoj stil. Koristila je rastere u crno-belim ilustracijama, flomastere i  lavirani tuš.

Tokom svoje dugogodišnje karijere bavila se dizajnom upotrebnih predmeta, grafičkim dizajnom i ilustracijom. Preminula je u Beogradu 2007. godine.

[1]               Ida Ćirić: ilustracije 12. Februar – 10. Mart 2009, katalog restrospektivne izložbe, str. 8