Dragana Lacmanović

Dragana Lacmanović je rođena 1962. u Kučevu. Posle srednje Škole za dizajn upisuje Fakultet primenjenih umetnosti, na kom završava Grafiku knjige kod profesora Bogdana Kršića i fotografiju kod profesora Dragoljuba Kažića. Godine 1997. započela je saradnju sa AvantGuarde studiom iz Beograda, sa kojim i danas sarađuje. Iste godine počela je i svoju profesorsku karijeru u Školi za dizajn.

Bavi se grafičkim komunikacijama, ilustracijom, animacijom i pedagoškim radom, ali njena specijalnost je dizajn knjiga. To možemo videti kroz brojne realizovane radove kao što su dizajn korice za „Logor Banjica/Logoraši 1941-1944“, dva toma u izdanju Istorijskog arhiva Beograd, „Iza zavese“ Dubravke Stojanović i mnogih drugih. Sarađivala je sa brojnim muzejima u Beogradu radeći vizuelne identitete izložbi, Belefom, Narodnom bibliotekom itd.

 

Imala je dve samostalne izložbe, a jedna od njih je bila u Grafičkom kolektivu. U predgovoru kataloga izložbe, Dušan Petričić je rekao da, iako se izložba bavi „sporednim“ kategorijama, Dragana Lacmanović uspeva da ih pretvori u umetnost. “Elemenat igre, vidno prisutan u svim eksponatima, ne može da prikrije profesionalno znanje i ozbiljan uloženi rad, potrebu da predano i pošteno, poštujući tematski okvir, svaku ideju dovede do najboljeg rezultata…”[1] Pored samostalnih, učestvovala je i na brojnim grupnim izložbama – Grifon, Majska izložba, Zlatno pero itd.

Kako ste odlučili da se bavite dizajnom i šta Vas je privuklo? 

Od 15-e godine sam se školovala u umetničkim školama, prvo u dizajnerskoj školi a potom na primenjenoj akademiji prateći svoju potrebu za prisustvom u sferi kulture, umetnosti, estetike

Ko su Vam bili uzori? Ko je najviše uticao na Vas?

Najviše su uticali profesori, prijatelji, u porodici i svom okruženju nisam imala nikoga iz te oblasti ali sam imala podršku i podsticaj za svoja interesovanja.

Da li se sećate koji je bio prvi posao/ projekat koji ste dobili?

To su bile iustracije za dečiju knjigu, “Srce na zidu”, Vladimira Andrića. Bavila sam se ilustracijom…

Koji projekat Vam je bio omiljeni i zašto?

Rad na Stalnoj postavci Arhiva grada Beograda, 2003. Zato što sam imala prilike da radim sa ozbiljnim, stručnim i kreativnim ljudima, gde je cilj bio opšte dobro. Moje ideje su prihvaćene i sprovedene uz odličnu komunikaciju.

Kako izgleda Vaš kreativni proces? 

Istraživanje, promišljanje, materijalizacija (makete), realizacija

Šta smatrate najbitnijim momentom u karijeri?

Lično mi je značajan trenutak spoznaje da sam zbog predhodnog projekta dobila novi…

Koliko ste poznavali istoriju dizajna uopšte kada ste počeli da studirate i da li mislite da je studenti i mladi dizajneri danas dovoljno poznaju? 

Mislim da studenti treba dobro da poznaju istoriju umetnosti, pre svega, to je osnova, književnost, film, pozorište…

Da li ste tokom studiranja imali priliku da naučite nešto o ženama u dizajnu  kod nas i u inostranstvu? Istraživajući za ovaj projekat, prelistavajući kataloge izložbi i zbornike FPU, naišla sam na dosta imena, ali malo podataka o dizajnerkama kod nas. Smatrate li da se o ženama koje su bile deo dizajnerske scene na ovom prostoru dovoljno zna?

Veliki posao stoji iza dizajnera koji se vrlo često, sada već redovno, na kraju projekta ni ne spomene. Sve se pripisuje autoru projekta koji se prilično oslanja tokom projekta na iskustvo, znanje i sud dizajnera.

Dizajner trpi veliki pritisak zbog rokova, nepotpunih materijala, izmena do poslednjeg trenutka.

Retki su profesionalci koji sve pripreme tačno i definitivno što je uslov za nesmetani rad dizajnera, “ne rešavaju stvari u hodu”, što je postao trend kao da je to nešto afirmativno a upravo je znak površnosti i nekompetentnosti, odsustvo ideje…

Takvi autori su svesni svoje odgovornosti i poštuju rad i značaj dizajnera.

Da li ste ikada bili diskriminisani u poslu kojim se bavite, zbog toga što ste žena? Da li ste nailazili na nerazumevanje?

Ne, nisam nikada osetila diskriminaciju, nerazumevanja je bilo iz drugih razloga

Da li ste ikad bili prinuđeni da se odreknete nečeg iz privatnog života zarad napredovanja u karijeri?

Bilo je napornih perioda, kada sam se odricala sopstvenog odmora i relaksacije, da bih organizovala sve ostalo, porodicu, decu pre svega.

Da li mislite da dizajn može da bude rodno određen? Da li postoje određeni domeni dizajna koji su rezervisani za muškarce ili žene? Da li su se rodni odnosi i stereotipi manifestovali u dizajnu ranije?

Ja se još uvek deklarišem po navici kao dizajner, a ne kao dizajnerka na čemu se od skora insistira, ne verujem u rodno određenje u dizajnu.

[1] www.artmagazin.info