Dragana Atanasović

Dragana Atanasović je rođena 1952. godine u Dubrovniku. U ranoj mladosti svoje emocije i razmišljanja ispoljila je kroz crtanje, slikanje i ilustraciju. Posle srednje škole za dizajn upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, koji završava 1977. Godine kod profesora Božidara Džmerkovića (grafika) i profesora Bogdana Kršića (grafika knjige), a magistarske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, 1981. godine sa temom “Odnos literarnog i likovnog u grafičkom oblikovanju knjige”, kod mentora profesora Bogdana Kršića. U okviru magistarskih studija položila je “Likovnu poetiku” kod profesora sAlekse Čelebonovića i “Estetiku” kod profesora Dragana Jeremića na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a.

Tokom svog rada nije imala posebne uzore, a o dizajnu je najviše učila od svojih profesora, prateći rad kolega i kroz rad. Na Fakultetu primenjenih umetnosti, zajedno sa kolegama sa klase Grafika knjige, dobila je prvi projekat. U pitanju je bila knjiga za decu Ljubivoja Ršumovića “Vesti iz nesvesti” koju je bilo potrebno ilustrovati i grafički opremiti. Svako od studenata je uradio po jednu crno-belu ilustraciju, što je bio poseban izazov s obzirom da su deci bliže ilustracije u boji. Korice je uradila upravo Dragana Atanasović koristeći kolaž u boji. Rad na ovom projektu bio je podsticaj za dalje bavljenje ilustracijom.

Pred sam kraj studija, 1976. godine počinje profesionalno da se bavi grafikom, crtežom, ilustracijom, grafikom knjige, bibliofilskim izdanjima knjiga, slikama u tehnici pastela, ulja, kolaža, total dizajnom mnogih izložbi i manifestacija kao što su Zlatno pero Beograda, Majska izložba ULUPUDS-a, Majska izložba ULUS-a, Oktobarski salon, itd. Projektovala je grafički identitet edicije “Monografije” izdavačkog preduzeća Clio. Kao likovno-grafički urednik dizajnirala je monografije mnogih naših najeminentnijih umetnika u okviru ove edicije, kao što su monografije Stojana Ćelića, Olge Jančić i profesora Miodraga Tabačkog.

 

Za izdavačku kuću Clio je dizajnirala identitet većine edicija i knjiga, do 2005. godine. Opremila je preko 300 knjiga, udžbenika, stručne literature i beletristike. Ilustrovala je knjige Ljubivoja Ršumovića, Dobrice Erića, Duška Trifunovića, Aleksandra Popovića, Dragana Lukića, Dragiše Penjina, Branke Radovanović-Erić, Stojanke Radovanović Davidović i dr, kao i veliki broj knjiga stranih pisaca (Puškin, Tolstoj, Kipling, Čapek, Čehov, Apeli i dr.).  Pored izdavačke kuće Clio, sarađivala je sa Nolitom, Prosvetom, Zavodom za izdavanje udžbenika i drugim kućama.

Zajedno sa Bogdanom Kršićem, radila je najavne telope za televizuju RTS. Radila je i kao umetnički direktor centra za dizajn CIRIS, grafičkog studia IMPRESS, kao i svog studia za dizajn ACTA.

Jedan od najvećih projekata bio je monografija Manastir Hilandar u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti, povodom 800 godina od osnivanja manastira. Ovo delo u svoja 32 poglavlja, obuhvata sve oblasti vezane za nastanak  i razvoj manastira. Rad na monografiji bio je veliki poduhvat za Draganu Atanasović. Bilo je potrebno usaglasiti se sa brojnim saradnicima kao i štamparijom. Monografija je rađena u dva izdanja, na engleskom i srpskom jeziku. Bilo je potrebno čitljivo prikazati veliku količinu materijala – od fotografija, reprodukcija, mapa do crteža. Dizajn je morao da bude precizan i dobro definisan. Najveći izazov je bio da dizajn ne bude čisto oslanjanje na tradiciju, da bude savremen dizajn, ali sa poštovanjem duha starih vremena.

Bitno je istaći i ediciju Gral, takođe u izdanju izdavačke kuće Clio. Većina knjiga bila je skoro nepoznata našoj publici tako da je pristup dizajnu morao da bude drugačiji. Koristila je tehniku pastel i kroz boje, ritmove i poteze uspela je da prenese emocije. Font je jednostavan, kako ne bi remetio poruku. Tokom godina izašao je veliki broj knjiga iz ove edicije, tako da su i grafički elementi morali da budu drugačiji.

 

Kako su tehnologija i tehnika vremenom napredovali, Dragana Atanasović je tradicionalne tehnike spojila sa novim. Poteze rukom sjedinila je sa mogućnostima savremenih tenologija.  Od svojih prvih radova, pa sve do prekida profesionalnog rada zbog bolesti, Dragana Atanasović je tražila novi pristup, materijale i tehniku.

Na samom početku svog profesionalnog delanja nailazila je na prepreke. Mnogi, najčešće štampari, bili su vrlo nepoverljivi prema mladom dizajneru, pogotovo ženskog roda. Međutim, ovo autorki nije predstavljalo veliku prepreku jer je odlučila da znanjem reši ovaj problem. Njena prednost je bila u tome što je savršeno poznavala celokupan proces štampe, što joj je omogućilo da brzo zadobije poverenje kolega. Ovo je tipičan primer iskustva dizajnerki unutar profesije. Da bi obezbedili sebi mesto „člana tima“, bilo je neophodno da pored svih znanja koje imaju u svojoj profesiji, poseduju i dodatne kvalitete, znanja i veštine da bi uopšte bile uzete u obzir. Na slične probleme nailazila je i tokom svog daljeg rada. Dešavalo se da starije, muške kolege, koriste svoje pozicije kako bi sabotirale napredak dizajnerki, pa čak i da preuzimaju zasluge za njihov rad.

 

Kako su žene, po  tradiciji, više bile posvećene porodici, bilo je potrebno biti dobro organizovan. Posvećenost radu ne znači samo fokus i trud, već i organizaciju vremena. Imati praktično dve karijere – svoju profesionalnu van kuće i ispunjavanje svih „obaveza“ žene u kući, nije bilo  lako.

Izlagala je na preko 100 žiriranih izložbi u zemlji i inostranstvu, a za svoj rad je dobila brojna priznanja kao što su Nagrada NEVEN za najbolju likovnu obradu knjige za decu “Vesti iz nesvesti” Ljubivoja Ršumovića, 1976. godine, godišnja nagrada ULUPUDS-a 1981. i Zlatno pero Beograda 1982 i 1995. godine, itd.